Međunarodna svemirska stanica: kako da je vidite golim okom iz Srbije

Šta je Međunarodna svemirska stanica (ISS)

Međunarodna svemirska stanica je laboratorija u orbiti oko Zemlje u kojoj astronauti žive i rade po nekoliko meseci. Početkom novembra 2026. navršilo se 26 godina otkako u njoj neprekidno borave ljudi: prva stalna posada stigla je u novembru 2000. godine.

Stanicu zajednički koristi pet svemirskih agencija, iz Sjedinjenih Država, Rusije, Evrope, Japana i Kanade, a na njoj se obično nalazi sedam članova posade. Prema sadašnjim planovima partnera, stanica bi trebalo da radi do 2030. godine, posle čega je predviđeno njeno kontrolisano spuštanje u okean.

Zato što je tako velika, a solarni paneli odlično odbijaju sunčevu svetlost, ISS je posle Meseca često najsjajniji objekat na noćnom nebu kada prolazi iznad nas. Više o tome šta se još može videti bez teleskopa pročitajte u vodiču astronomija za početnike bez skupe opreme.

Zašto se svemirska stanica na nebu vidi samo u sumrak i svitanje

Stanica ne svetli sama. Vidimo je zato što je obasjava Sunce, isto kao Mesec. Da bi se videla golim okom, moraju istovremeno da budu ispunjena dva uslova:

• kod posmatrača mora biti mrak ili duboki sumrak, da bi se svetla tačka izdvojila na nebu;
• stanica, 400 kilometara iznad nas, i dalje mora biti obasjana Suncem, koje je za nas već zašlo ili još nije izašlo;
• putanja mora da prođe dovoljno visoko iznad horizonta na vašem mestu.

Ovi uslovi se najčešće poklapaju sat-dva posle zalaska ili pre izlaska Sunca. Usred noći stanica obično ulazi u Zemljinu senku i postaje nevidljiva. Zato se dešava da tačka krene preko neba, a onda polako izbledi i nestane pre horizonta: u tom trenutku je ušla u senku.

Preleti se javljaju u serijama. Nekoliko dana ili nedelja zaredom stanica se vidi uveče, zatim neko vreme ujutro, a između toga postoje periodi kada iz Srbije uopšte nije vidljiva. Oko letnjih meseci noći su kratke, pa se na našoj geografskoj širini ponekad vidi i nekoliko preleta iste noći.

Kako se predviđaju preleti ISS iznad Srbije

Putanja stanice je poznata unapred, pa se preleti mogu izračunati za bilo koje mesto. Za to postoje besplatni alati: NASA servis Spot the Station, koji šalje obaveštenja o vidljivim preletima, sajt Heavens-Above i mobilne aplikacije za praćenje satelita.

Svaka prognoza preleta sadrži nekoliko podataka koje vredi razumeti:

Za decu je najzabavnije kada prelet dočekate kao pravi događaj: pogledajte prognozu zajedno, napravite odbrojavanje i neka prvi ko ugleda stanicu na glas kaže sa koje strane neba dolazi. Visok prelet od pet minuta deca pamte dugo.

Kako prepoznati Međunarodnu svemirsku stanicu golim okom

Početnici često pomešaju stanicu sa avionom ili sjajnom zvezdom. Razlike su ipak jasne:

• ISS je postojana bela ili žućkasta tačka, bez treptanja i bez crvenih i zelenih svetala kao kod aviona;
• kreće se ravnomerno i prilično brzo, a preko celog neba pređe za nekoliko minuta;
• uglavnom se kreće od zapadne ka istočnoj strani neba;
• ne čuje se nikakav zvuk;
• sjajnija je od gotovo svih zvezda, a ponekad sjajem podseća na Veneru.

Sateliti iz velikih komunikacionih mreža izgledaju slično, ali su mnogo slabiji, a meteori bljesnu za sekundu ili dve. Ako tačka mirno i jako svetli nekoliko minuta, gotovo sigurno gledate ISS.

Plan za posmatranje preleta korak po korak

1. Uključite obaveštenja u aplikaciji ili proverite prognozu za svoje mesto za narednih desetak dana.
2. Izaberite prelet sa najvećom visinom iznad 40° i trajanjem od bar četiri minuta.
3. Proverite vremensku prognozu, jer gusti oblaci zaklanjaju stanicu.
4. Izađite napolje pet do deset minuta ranije, na mesto sa otvorenim pogledom ka strani neba odakle stanica dolazi.
5. Pratite stanicu golim okom; dvogled nije potreban, a teleskopom je teško pratiti tako brz objekat.
6. Ako želite fotografiju, stavite telefon na stativ, uključite noćni ili ručni režim sa dugom ekspozicijom od nekoliko sekundi i snimite svetlu liniju preko neba.
7. Posle preleta zapišite datum, trajanje i pravac u mali dnevnik posmatranja.

Međunarodna svemirska stanica uživo: kako da je pratite

Kada stanica nije vidljiva sa neba, može se pratiti uživo na mapama koje pokazuju njen trenutni položaj iznad Zemlje. Deci je zanimljivo da vide kako za samo sat i po stanica obiđe celu planetu i kako joj se trag pomera pri svakom krugu.

NASA redovno prenosi snimke sa kamera na stanici, pa se Zemlja može gledati „odozgo“ u realnom vremenu, uz povremene prekide signala. Prenosi izlazaka u svemir, pristajanja letelica i smene posada takođe se mogu pratiti uživo. Postoji i program radio-amaterskih veza sa astronautima, u okviru kog učenici iz škola širom sveta postavljaju pitanja posadi dok stanica prelazi iznad njih.

Pre ISS: svemirska stanica Mir

Pre Međunarodne svemirske stanice ljudi su dugo boravili na sovjetskoj, a zatim ruskoj stanici Mir, koja je radila od 1986. do 2001. godine, kada je kontrolisano spuštena u Tihi okean. Danas u orbiti radi i kineska stanica Tjangong (Tiangong), koja se takođe može videti sa naših prostora, ali je manja i slabijeg sjaja.

Zanimljivosti o životu na stanici za radoznalu decu

Posada na ISS-u vidi oko 16 izlazaka i zalazaka Sunca svakog dana. Astronauti spavaju u malim kabinama, vezani u vrećama za spavanje da ne bi lebdeli, i vežbaju oko dva sata dnevno da bi im mišići i kosti ostali jaki. Voda se velikim delom reciklira, uključujući i vlagu iz vazduha. Još ideja za učenje o svemiru kod kuće pronaći ćete u tekstu svemir za decu: zanimljivosti i aktivnosti.

Zaključak

Međunarodnu svemirsku stanicu može da vidi svako, bez teleskopa i bez skupe opreme. Dovoljno je proveriti prognozu preleta, izabrati visok prelet u sumrak ili pred svitanje i biti napolju nekoliko minuta ranije. Za decu je to jedan od najlakših načina da shvate da u svemiru upravo sada žive i rade ljudi, i to samo 400 kilometara iznad njihovih glava.