Polarna svetlost u Srbiji: zašto se ponekad vidi i kako da je ne propustite

Šta je polarna svetlost (aurora) i kako nastaje

Polarna svetlost, u svetu poznata kao aurora (na severnoj polulopti aurora borealis), jeste svetlucanje gornjih slojeva atmosfere. Izvor je Sunce: ono neprestano izbacuje struju naelektrisanih čestica, solarni vetar, a pri snažnim erupcijama i ogromne oblake plazme koji se zovu koronini izbačaji mase (CME).

Kada takav oblak stigne do Zemlje, sudara se sa njenim magnetnim poljem. Polje usmerava čestice ka polovima, gde one udaraju u atome kiseonika i azota na visini od oko 100 kilometara i više. Atomi pri tome primaju energiju, a kada se vrate u mirno stanje, oslobađaju je kao svetlost tačno određene boje.

Zašto je aurora zelena, a nad Srbijom najčešće crvena

• Zelena boja potiče od kiseonika na visini od oko 100 do 200 km. To je najčešći prizor u Norveškoj, na Islandu i u Finskoj.
• Crvena nastaje u još višim slojevima atmosfere i viđa se znatno ređe, uglavnom tokom vrlo jakih solarnih oluja.
• Ljubičaste i plavičaste nijanse uglavnom potiču od azota i najčešće se vide na rubovima zavese svetlosti.

Pošto crveni sjaj nastaje vrlo visoko, on može da se vidi i sa velike udaljenosti, nisko nad severnim horizontom. Zato posmatrači u Vojvodini i centralnoj Srbiji tokom jakih oluja obično vide crvenkastu ili ružičastu svetlost na severu, a ne zelene trake iznad glave kao na severu Evrope.

Polarna svetlost u Srbiji: kada je viđena

Srbija leži daleko južno od pojasa u kome se aurora redovno javlja, pa je polarna svetlost u Srbiji retkost. Ipak, prema pisanju domaćih medija i BBC-ja na srpskom, zabeležena je više puta:

Iz ovog niza vidi se obrazac: aurora iznad Srbije pojavljuje se u godinama snažne aktivnosti Sunca, a posle velike oluje obično prođu godine bez ponavljanja. Nakon pojave iz 2023. društvene mreže preplavile su tvrdnje da je svetlost „veštačka“, ali je astrofizičar Milan Ćirković iz Astronomske opservatorije u Beogradu za N1 objasnio da je reč o potpuno prirodnoj pojavi koju izaziva solarni vetar.

Solarni ciklus 25: zašto smo poslednjih godina imali sreće

Aktivnost Sunca raste i opada u ciklusu koji traje oko 11 godina. NASA i NOAA su 15. oktobra 2024. objavile da je Sunce ušlo u period solarnog maksimuma 25. ciklusa i da bi taj period mogao da potraje još oko godinu dana. Tačan mesec vrhunca utvrđuje se tek naknadno, kada pad aktivnosti postane jasan.

Za 2026. godinu to znači sledeće: Sunce je u fazi posle maksimuma, pegavih oblasti je manje, ali oluje ne prestaju. NASA navodi da su u opadajućoj fazi oluje ređe, ali i dalje mogu da budu prilično jake. Zato je polarna svetlost u Srbiji 2026. moguća, iako niko ne može unapred da kaže da li će je i kada biti.

Ključno: auroru nad Srbijom ne možete planirati za određeni datum kao pomračenje Meseca. Najviše možete da dobijete upozorenje jedan do tri dana unapred, kada se na Suncu dogodi snažna erupcija usmerena ka Zemlji.

Kp indeks i G skala: kako se čita prognoza za auroru

Američki centar za prognozu svemirskog vremena (NOAA SWPC) meri poremećaje magnetnog polja Kp indeksom. To je ceo broj od 0 do 9, računa se za intervale od po tri sata na osnovu mreže magnetometara. Vrednosti od 5 naviše znače geomagnetnu oluju, koja se onda označava i na G skali od G1 do G5.

Podaci o učestalosti i geomagnetnoj širini preuzeti su iz NOAA skale svemirskog vremena. Procena šanse za Srbiju je okvirna: zavisi od toga gde se nalazite, koliko je nebo tamno i da li je oblačno.

Kako da ne propustite polarnu svetlost: korak po korak

1. Pratite upozorenja. Na sajtu NOAA SWPC (spaceweather.gov) proverite Kp indeks i najave oluja (watch). Najava G4 ili G5 je znak da vredi biti spreman.
2. Pratite domaće meteorološke stranice. Tokom događaja iz 2023. i 2024. prve fotografije i objašnjenja delili su lokalni posmatrači neba i meteo-stranice iz Vojvodine.
3. Proverite oblačnost. Bez vedrog neba nema aurore, ma koliko oluja bila jaka.
4. Izađite iz grada. Gradsko osvetljenje „guta“ slab crveni sjaj. Potražite mesto sa otvorenim pogledom ka severu, bez stabala i zgrada na horizontu.
5. Snimajte telefonom ili aparatom. Golim okom sjaj često deluje bledo. Posmatrač iz Bačke Topole je u maju 2024. jasno zabeležio boje tek ekspozicijom od pet i više sekundi.
6. Budite strpljivi. Aurora dolazi u talasima i može da traje satima. U Bačkoj Topoli se videla otprilike od 21.30 do posle ponoći.

Šta da ponesete

• stativ ili bar čvrst oslonac za telefon;
• telefon sa noćnim režimom ili aparat sa ručnim podešavanjem ekspozicije;
• toplu odeću, jer se posmatra satima, najčešće u hladnim noćima;
• crvenu baterijsku lampu, da ne izgubite prilagođenost oka na mrak.

Isto pravilo o tamnom nebu važi i za druge pojave na nebu, na primer za meteorske kiše Leonide i Geminide, pa lokaciju možete jednom pronaći i koristiti više puta.

Polarna svetlost na putovanju: Island i Norveška

Ako želite da vidite klasičnu zelenu auroru iznad glave, mnogo veću šansu imate na severu Evrope. Na Islandu, u severnoj Norveškoj, Švedskoj i Finskoj aurora se javlja i pri slabim olujama (Kp 2 do 4), jer ta mesta leže ispod samog aurorinog ovala. Najbolji period je od kraja septembra do kraja marta, kada su noći dovoljno duge i tamne. I tamo važe ista pravila: vedro nebo, daleko od svetla, strpljenje.

Ukratko

Polarna svetlost nastaje kada naelektrisane čestice sa Sunca pobude kiseonik i azot u gornjoj atmosferi. Nad Srbijom se vidi samo tokom vrlo jakih geomagnetnih oluja, najčešće kao crveni sjaj na severu, kao 2023. i 2024. Sunce je 2026. u fazi posle maksimuma, pa su takve oluje ređe, ali i dalje moguće. Pratite Kp indeks i najave NOAA, birajte tamno mesto sa pogledom na sever i snimajte dužom ekspozicijom.