Sazvežđa jesenjeg neba: kako da sa decom pronađete Kasiopeju i Pegaz

Šta su sazvežđa i koliko ih ima

Sazvežđa su grupe zvezda kojima su ljudi davno dali imena i oblike: medveda, lovca, krilatog konja. Danas astronomi pod sazvežđem podrazumevaju precizno ograničen deo neba, tako da svaka tačka na nebu pripada tačno jednom sazvežđu.

Međunarodna astronomska unija (IAU) je 1922. usvojila spisak i skraćenice za savremena sazvežđa, kojih danas ima 88. Granice je iscrtao belgijski astronom Ežen Delport; IAU ih je usvojila 1928, a objavljene su 1930. godine. Mnoga imena su znatno starija: još je Ptolomej u 2. veku nove ere opisao 48 sazvežđa, a među njima su i Kasiopeja, Pegaz i Andromeda.

Sazvežđe ili asterizam

Neke od najpoznatijih „slika“ na nebu zapravo nisu sazvežđa. Velika kola su deo sazvežđa Veliki medved, a Pegazov kvadrat deo sazvežđa Pegaz. Takve lako uočljive grupe zvezda nazivaju se asterizmi. Deci je to dobro objasniti odmah, jer se oba pojma stalno mešaju.

Sazvežđa severnog neba: šta se vidi u novembru iz Srbije

Tabela važi za novembarske večeri između 20 i 22 časa, za posmatrača bilo gde u Srbiji. Strane sveta su orijentacione, jer se nebo tokom noći polako okreće.

Cirkumpolarna sazvežđa: Veliki medved kao orijentir

Cirkumpolarna sazvežđa su ona koja se nalaze blizu nebeskog pola i za posmatrača na našoj geografskoj širini nikad ne zalaze ispod horizonta, već kruže oko Severnjače. Iz Srbije su to, između ostalih, Mali medved, Kasiopeja, Cefej i Zmaj, kao i Velika kola u Velikom medvedu. Zato su odličan početak: vide se u svako doba godine, samo im se menja položaj.

Kasiopeja i Velika kola leže sa suprotnih strana Severnjače, pa kada je jedno visoko, drugo je nisko. U novembarske večeri Velika kola su nisko nad severnim horizontom, a Kasiopeja visoko. Ako su vam drveće ili zgrade na severu, Velika kola možda nećete videti, ali zato Kasiopeju sigurno hoćete.

Kako od Velikih kola doći do Severnjače

Uzmite dve zvezde na prednjem kraju „šerpe“, one najdalje od drške. Zamislite liniju kroz njih i produžite je oko pet puta dalje od razmaka između te dve zvezde. Stići ćete do Severnjače, poslednje zvezde u dršci Malih kola. Ona pokazuje sever i, za razliku od ostalih zvezda, gotovo se ne pomera tokom noći.

Kako da sa decom pronađete Kasiopeju, Pegaz i Andromedu

Najlakše je ići „skokovima“ od poznatog ka nepoznatom, kako to rade i astronomi amateri. Uz decu računajte na pola sata do sat vremena.

1. Izađite na mesto sa što manje svetla i sačekajte 15–20 minuta da se oči priviknu na mrak. Ne gledajte u telefon; ako vam treba svetlo, prekrijte baterijsku lampu crvenim celofanom.
2. Nađite sever pomoću Velikih kola i Severnjače, ili pomoću kompasa na telefonu pre nego što izađete.
3. Kasiopeja: sa druge strane Severnjače od Velikih kola, visoko na nebu, potražite pet zvezda u obliku izvučenog slova W. Njena najsjajnija zvezda je Šedar.
4. Pegazov kvadrat: okrenite se ka jugu i podignite pogled visoko. Četiri zvezde čine veliki, gotovo prazan kvadrat. Za decu: kvadrat je telo krilatog konja, a noge i glava se pružaju od njegovih uglova.
5. Andromeda: gornji levi ugao kvadrata (gledano ka jugu) je zvezda Alferac, koju Pegaz i Andromeda dele. Od nje se ka severoistoku, prema Kasiopeji, pruža lanac zvezda. Druga sjajnija zvezda u tom lancu je Mirah.
6. Galaksija M31: od Miraha krenite ka Kasiopeji preko kratkog niza slabijih zvezda. Neposredno iza njih, pod tamnim nebom, videćete bledu, izduženu mrlju. To je galaksija Andromeda.
7. Zapišite i nacrtajte šta ste videli: datum, vreme i skicu. Sledećeg meseca ponovite isto i uporedite kako su se sazvežđa pomerila.

Galaksija Andromeda je najudaljeniji objekat koji se lako vidi golim okom. Svetlost koju deca te večeri vide krenula je ka Zemlji pre oko 2,5 miliona godina, dok su po Zemlji hodali prvi preci ljudi.

Šta ako je nebo svetlo

U gradu ćete videti Kasiopeju i Pegazov kvadrat, ali galaksiju Andromedu verovatno nećete. Pomaže dvogled: sa njim se M31 vidi kao jasna ovalna svetla mrlja. Izbegavajte i noći oko punog Meseca, jer Mesečeva svetlost briše slabe objekte.

Poznata sazvežđa i priče koje ih povezuju

Jesenje nebo ima jednu veliku priču iz grčke mitologije, pa je zgodno za decu. Kraljica Kasiopeja se hvalila da je lepša od morskih nimfi; za kaznu je njena kći Andromeda vezana za stenu kraj mora, gde je trebalo da je proguta morsko čudovište. Spasao ju je junak Persej, a u nekim verzijama mita sa njim je i krilati konj Pegaz. Svi su na nebu blizu jedni drugih: Kasiopeja, Andromeda, Persej (na severoistoku), Pegaz, pa i kralj Cefej.

• Kasiopeja leži u Mlečnom putu, pa se dvogledom kroz nju vide mnoge zvezde i zvezdana jata.
• Pegaz je jedno od većih sazvežđa, ali unutar kvadrata golim okom vidi se vrlo malo zvezda.
• Andromeda se u novembru uveče nalazi gotovo iznad glave, pa je najbolje posmatrati je ležeći na prostirci.
• Persej je sazvežđe iz koga naizgled dolazi avgustovska meteorska kiša Perseidi.

Ako vas zanima kako da sa decom gledate meteore ove jeseni, pogledajte tekst Meteorska kiša 2026: Leonidi i Geminidi. Iste večeri na jugu se vidi i planeta Saturn; o tome šta se vidi malim teleskopom piše u vodiču Saturn na jesenjem nebu 2026.

Sazvežđa zodijaka nisu horoskopski znakovi

Sazvežđa zodijaka su ona kroz koja, gledano sa Zemlje, tokom godine prolazi Sunce. Po granicama IAU takvih sazvežđa nije 12, nego 13: između Škorpije i Strelca nalazi se i Zmijonosac, ispred koga je Sunce otprilike od 30. novembra do 18. decembra.

Zbog sporog „klaćenja“ Zemljine ose, tačka zimskog solsticija pomera se među zvezdama za oko jedan stepen svakih 72 godine. Zato datumi u horoskopu više ne odgovaraju sazvežđima kroz koja Sunce zaista prolazi. To je odlično pitanje za decu: „U kom je sazvežđu bilo Sunce kad si se ti rodio?“ Odgovor često nije isti kao njihov znak.

Planirajte još jedno posmatranje

Kada savladaju jesenja sazvežđa, deca lako prelaze na zimska: na istoku su već uveče Bik i jato Plejade, a kasnije izlazi i Orion. Za kišne večeri, kada se nebo ne vidi, dobra zamena je poseta planetarijumu, gde se isto nebo može „premotati“ kroz celu godinu. Ako deca žele da znaju šta su sjajne „zvezde“ koje ne trepere, to su verovatno planete; pomoći će vam vodič Planete Sunčevog sistema po redu i veličini.

Zaključak

Za upoznavanje sazvežđa nije potreban teleskop, već tamno mesto, topla jakna i malo strpljenja. U novembru iz Srbije krenite od Velikih kola i Severnjače, pređite na Kasiopeju, okrenite se ka jugu do Pegazovog kvadrata i preko Alferaca i Miraha stignite do galaksije Andromede. Jedno takvo veče deci ostaje u sećanju duže od bilo kog časa o svemiru.